Latinica

Векови у крошњама

Извор: Политика, 26.04.1998, Аутор: Б. Васиљевић

Храст на Цветном тргу расте већ два века, а платан испред Милошевог конака стар је 140 година. Крушку стару 180 година посадио је кнез Милош.

Стабла која су заштићена природна добра, а у нашој метрополи их има око 40, на балканске просторе стигла су из Азије, Америке и Европе. Предео и клима су им се „свидели”, па су „одлучила” да овде и остану. Нека од њих су ту више од века, а својом лепотом и величином још изазивају уздахе пролазнике.

Највећу пажњу свакако заслужује храст лужњак на Цветном тргу, који на Врачару расте већ два века, као и платан испред Милошевог конака на Топчидеру за који постоје историјски подаци да је стар 140 година. Осим њих, свој дом су у главном граду пронашле и занимљиве врсте стабала као што су: хималајски боровац, лалино дрво, софора, кедар.

Храст лужњак на Цветном тргу је последње стабло велике шуме храста и јасена која је некада постојала на простору Врачара. Шума је посечена и на њеном месту изграђене су пијаца и прва самопослуга у Београду. Храст је висок 30, а пречник крошње му је 19 метара. За заштићено природно добро проглашен је пре 28 година.

Један од највећих и најлепших платана у Европи налази се пред улазом у Милошев конак. Ово стабло је високо 34 метра, хлад крошње износи око 1.400 квадратних метара. Према неким подацима, посађен је сасвим случајно после изградње конака 1834. године. Садница платана убачена је у кречану испред конака по наредби кнеза Милоша. Према другој верзији, за коју кажу да је поузданија, платан је посађен 1868. године. О томе постоје рачуни о куповини 250 платана у Бечу.

Да у нашем граду може да буде лепо, „открила” су и стабла хималајског боровца, чије је порекло са масива Хималаја и источног Авганистана. Два стабла ове врсте налазе се још од 1929. године у дворишту у Улици Жанке Стокић. Посађена су крај дома породице Миланковић, потомака славног научника Милутина Миланковића.

У још једном дворишту, на Дедињу, између улица Пуковника Бацића и Маглајске сместила се необична биљка која носи име Лалинско дрво. Назив није по војвођанским лалама, већ по томе што његов цвет подсећа на тулипане.

Занимљиво је и дрво софора које своје име носи по жутој боји цвета. Пореклом је из Кине и Кореје. Примерака ове врсте има у Земунском парку, а пре двадесетак дана радници „Зеленила” посекли су једно остарело стабло у Академском парку. На његово место биће посађене три софоре.

Примерак кедра удомио се у Толстојевој улици. Према предању, ово стабло посадио је 1880. године у дворишту породице Милуновић Јосиф Панчић.

О свим овим стаблима брине „Зеленило” Београд, а посебно Јасна Трифуновић, виши референт за заштићена природна добра.