Ћирилица

Prvi stanar Novog Beograda

Izvor: Ilustrovana Politika, br. 2047, 11.04.1998, Autor: Miloš Lazić

Tamo gde se uliva Sava u Dunav, gde su se nekada nalazile pustare i ritovi, niklo je naselje koje bi, da nije jedna od beogradskih opština, bilo drugo po veličini u Jugoslaviji.

Žućkastosive petospratnice nadomak Tošinog bunara stoje tako da oblikuju slovo P. Deluju pomalo nezgrapno, obeležene zasvagda arhitekturom vremena u kojem su nastale i patinom godina što su za njima. Svaka zgrada ima četiri istovetna ulaza: pet stepenika, tesno odmorište, ukrasni stub od veštačkog kamena i rasklimatana drvena zastakljena vrata.

Otkako postoje, nazivaju ih - paviljoni. Prva tri su na uglu ulica Sremskih odreda i Radoja Dakića. Sledeća tri do njih i tako redom do nekadašnje železničke pruge, pa natrag, pored Instituta za majku i dete; onda Pohorskom do kraja, pa natrag... Između njih su senovite zelene oaze u kojima uvek ima dece.

Dušan Spasojević stanuje u prvom paviljonu, treći ulaz, drugi sprat. On, zapravo, živi u Ulici sremskih odreda broj 18, ali ga je, na zvaničnoj adresi, veoma teško naći.

Dušan je rođen 1911. godine u Brzoj Palanci. U Beogradu je od 1923. Došao, izučio obućarski zanat i ostao.

Bio je sportista: počeo je kao revnosni sakupljač lopti na starom stadionu "Radničkog" kod Bare Venecije, ispod Zelenog venca, a docnije se bavio svačim pomalo. ("Samo nikada nisam boksovao, jer nisam voleo da me neko bije, makar to bilo i u ringu.")

Posle rata je Dušan Spasojević bio jedan od osnivača fabrike obuće "Petar Velebit" na Voždovcu. Bio je i prvi predsednik Sindikata kožarskih radnika Beograda.

Oženjen je i sa suprugom Ankom ima dva sina: jedan je inženjer, drugi arhitekta, imaju svoje porodice i odavno ne žive s roditeljima.


"Ovakav je bio početak..."

Možda biografija Dušana Spasojevića ne bi bila vredna pominjanja, da nije jednog do sada nepoznatog podatka. Naime, on je prvi stanar Novog Beograda.

- Živeli smo na Zelenom vencu, u zgradama koje su odavno srušene, tamo gde je danas park ispod Terazijskog platoa - seća se Dušan. - U zajedničkom stanu. Kada je, pred rušenje, počelo raseljavanje, nama su ponudili da idemo u Novi Beograd. Naš gazda, imena mu se ne sećam, a bio je iz ugledne beogradske vinarske porodice Starčević, rekao je: "Ja u Austro-Ugarsku ne idem ni mrtav". Mi smo, bogami, pristali. Da se kurtališemo zajednice i konačno skrasimo u pravom stanu. I preselili smo se 1953. godine.

Kada su se uselili, zgrada je još bila okovana skelama, a drugi i treći paviljon su bili tek goli neomalterisani zidovi. Okolo su bile livade i bašte, a po obroncima Bežanijske kose vinogradi. Najbliža zgrada je bila stara kafana "Tošin bunar".

- A prevoz, gori nego sada - smeje se čilo. - Jedan autobus je vozio odavde do grada ispod onog podvožnjaka kod zgrade SIV-a. Kad padne kiša, ili kad zaledi, vozi samo do podvožnjaka, ne može ispod. Meni je do preduzeća na Voždovcu trebalo sat i po, nekad i dva. Toliko i natrag. Samo, nije to bilo teško, navikne se čovek, a i mladost...

Kaže da se oseća kao da je ovde rođen. Nikada ne bi menjao stan, ma šta mu ponudili. Jeste da nema centralnog grejanja, da su podrumi poplavljeni, ali...

- Novi Beograd će sad, 11. aprila, proslaviti pola veka od početka gradnje - veli Dušan. - A Anka i ja zlatnu svadbu i 45 godina života u najstarijoj novobeogradskoj zgradi.

Tačno je da je pre pola veka počela gradnja, ali priča o novom gradu na levoj obali Save je mnogo starija.

Ime "Novi Beograd" se prvi put sreće 1924. godine, kada je Petar Kokotović otvorio kafanu i dao joj ovo ime u Ulici Tošin bunar, tamo gde danas železnička pruga seče ovu saobraćajnicu.

U Nacionalnoj i sveučilišnoj biblioteci u Zagrebu (valjda ga još čuvaju?) nalazi se prvi primerak lista "Novi Beograd" objavljen 17. januara 1930. godine, nedeljnih novina koje je uređivao Aleksandar Vranješević.

U Beogradu je 1932. godine osnovano "Udruženje za ulepšavanje leve obale Save - Novi Beograd".

Ipak, sve su to bili snovi. Prva informacije o izgradnji novog stambenog naselja s one strane Save objavljena je u "Politici" 5. januara 1947. godine. Tekst je nosio naslov "Ove godine udariće se temelji novom Beogradu na ušću Save u Dunav", sa malim "n" u nazivu.

- Ako ćemo pošteno, pripremni radovi su zaista počeli 1947. godine - kaže Ratko Đorđević, predsednik Mesne zajednice "Pionir" i nekadašnji graditelj Novog Beograda. - Trajali su od 1. oktobra do 3. decembra, a komandant je bio Voja Crnjanski. Da se zna.

"Politika" je 12. aprila 1948. na prvoj strani donela veliki tekst s naslovom "Omladina Jugoslavije počela je juče svoje veliko delo - izgradnju Novog Beograd", sa velikim "N" u nazivu. Prvi komandant Omladinskih radnih brigada je bio Živorad Mihajlović Draško.

- Sećam se jedne neverovatne anegdote iz tog vremena - priča Ratko Đorđević. - Nas je 30. juna, samo dva dana posle druge rezolucije Informbiroa, posetio drug Tito. Bilo je to u našem logoru "Milovan Milovanović", koji se nalazio kod sadašnje zgrade CK. E, sutradan je sva ibeovska štampa pisala kako je Tito zarobljen kod Zemuna. Ovo su potkrepili fotografijama nas brigadista koji smo ga opkolili.

Priča o ushićenju svoje generacije ovim poduhvatom, o izgradnji zgrade "Metropola" koja je bila namenjena SKOJ-u, o kupanju ispred sadašnje zgrade Predsedništva Jugoslavije, o snovima koji su pred njima postajali stvarnost.

- Na izgradnji Novog Beograda je učestvovalo 150.000 omladinaca u 900 brigada iz cele zemlje - isprsio se Ratko. - Uz nas, još i 20.000 "frontovaca" i drugarica iz AFŽ-a. I evo šta se napravilo!


Isprva spavaonica, sada ima sve

Izgradnju Novog Beograda je započela omladina, a nastavile su građevinske firme iz cele Jugoslavije. I verovatno niko tada, pre pola veka, nije mogao ni naslutiti kakvo je to grandiozno delo.

Da nije opština u sastavu Beograda, Novi Beograd bi sa 320.000 stanovnika bio drugi po veličini grad u SR Jugoslaviji. Prostire se na površini od 4.096 hektara na kojima je sagrađeno ukupno 80.000 stanova.

To odavno nije "velika spavaonica", kako je Novi Beograd neko neumesno prozvao. O tome svedoči puka statistika. Među novim zdanjima je 5.000 preduzeća i 4.700 samostalnih radnji. Tu su i 33 dečja vrtića, devetnaest osnovnih, šest srednjih i dve više škole, kao i Fakultet dramskih umetnosti. U okviru fakulteta je i jedino novobeogradsko pozorište, a pored njega postoji i pet bioskopskih dvorana. Dom zdravlja ima četiri velika objekta, sedamnaest ambulanti i dvanaest apoteka. U Novom Beogradu je i Studentski grad, najveće univerzitetsko naselje na Balkanu (8.000 postelja zadovoljava potrebe i neodređenog broja "ilegalaca" koji su odavno institucija Studenjaka).

Prema zvaničnim podacima, na teritoriji opštine je zaposleno 42.000 radnika u privredi i desetak hiljada u društvenim delatnostima. Zaposlenih je, naravno, mnogo više.

U Novom Beogradu je i neutvrđen broj prodavnica, zanatskih radnji, servisa, umetničkih galerija, uslužnih radnji i koječega drugog...

- I svako ko želi, može ovde da nađe baš ono šta traži - kaže Nataša Lakićević, portparol Skupštine opštine Novi Beograd. - Neću pogrešiti ako kažem da danas nemamo jedino skijaške terene.

(A i to će imati jer se pored Parka prijateljstva podiže veštačko brdo - za sankanje.)

Pominje i malo poznat podatak da Novi Beograd ima čak i svoju crkvu: reč je o Hramu svetog Georgija iz 1876. godine, koji se nalazi u Vojvođanskoj ulici. A uskoro će kod opštinske zgrade početi izgradnja crkve posvećene svetom Dimitriju.

Ima još i hotele "Beograd - Interkontinental", "Hajat Ridžensi", "Putnik"... Sportske hale i tržne centre.


Kako se snaći među blokovima

Čak i žitelje Novog Beograda zbunjuje nelogičan sistem obeležavanja stambenih blokova, koji je nesrećna posledica urbanističko-činovničkih numerisanja građevinskih parcela. Tako, na primer, prva zdanja, paviljoni kod Tošinog bunara, pripadaju bloku 7. Blok 1 je u centru, kod "Fontane", uokviren ulicama Pariske komune, Narodnih heroja, Bulevarom Avnoja i Omladinskih brigada. Nalazi se baš preko puta zgrade Skupštine opštine koja, inače, pripada bloku 31. Između blokova 68 i 70a nije blok 69, već 58, a iza 70 je, sledstveno ovom sistemu, blok 44.

Ulice prave najneverovatnije meandre obilazeći zgrade u nekoliko blokova, a logika sleda kućnih brojeva ne postoji.

- Jedini način da se namernik snađe jeste da zaustavi nekog prolaznika i pita gde se šta nalazi - kaže uz smeh Nataša Lakićević. - Ponekad se dogodi da zaista dobije pravi odgovor.

Pre tri godine se pojavila interesantna knjižica Zorana Rapajića "Vodič kroz Beograd" sa podnaslovom "Novi Beograd". Štampana je na 72 stranice i ma kako se autor trudio da objasni geografiju ove zapetljane opštine, propustio je jednu sitnicu: da uz "Vodič" ponudi još i kompas, signalne rakete i pribor za preživljavanje. Neverovatno.

Novi Beograd je ispresecan trasama 28 autobuskih i tri tramvajske linije gradskog saobraćaja, što nipošto ne znači da je do njega jednostavno doći ili iz njega lako izaći. Ne znači ni da će vas autobus koji tamo uhvatite odvesti do centra Beograda: može se dogoditi da vozi do Ledina, Zemuna, Batajnice, Surčina...

- Meni se dogodi da po mesec-dva ne pređem Savu - kaže Nataša. - Ne zbog prevoza, koji je takav kakav je, već zato što zaista nemam nikakvu potrebu da idem u Beograd. Sve imam i ovde.


Najviše je mladih ljudi

Po poslednjem popisu stanovništva iz 1991. godine, u Novom Beogradu živi najviše Srba (74 odsto). Slede Jugosloveni (9 odsto), Crnogorci (5 odsto), pa redom: Makedonci, Hrvati, Slovenci, Muslimani, Albanci, Mađari, Nemci, Slovaci... U sledećem popisu će se sigurno naći i Kinezi, preduzimljiv svet koji je po Novom Beogradu otvorio sijaset prodavnica i restorana. Biće i Grka (Grčko-kiparski centar), a naći će se, verovatno, i neki Papuanac.

Govorka se da u Novom Beogradu ima puno penzionera, što je tačno, ali ih, proporcionalno, više ima u Starom gradu, na Vračaru, čak i na Savskom vencu. Uostalom, uočljivo je da je u Novom Beogradu najviše mladih. Reč je o novim klincima koji s ponosom ističu da su - Novobeograđani. Po tome se razlikuju od svojih roditelja koji su u njihovim godinama razonodu tražili isključivo u starom delu Beograda.

Posle pola veka postojanja Novi Beograd je konačno dobio dušu. Postao je "grad" po meri svojih žitelja. Okružen Savom i Dunavom s jedne i Zemunom i Sremom s druge strane. Sa predivnim parkovima i šetalištima uz reke, prostran i komotan, a prisan i gostoprimljiv.

Samo se još stari akcijaši sećaju vremena od pre pola veka, močvara i ritova koji su ga plavili i svojih snova koji su se ostvarili.


Zaboravljeni spomenik

Kraj puta što od Palate društveno-političkih organizacija vodi ka Ušću nalazi se bela kamena gromada. Tek ako joj namernik priđe, može otkriti da su u njoj isklesana slova. Poruka je jedva vidljiva. Piše:

"Kad ovde već bude stajao ponosni Novi Beograd, podignut svesno, planski i s ljubavlju, voljom i rukama trudbenika, omladine, naroda, neka ova ploča kazuje i podseća na 11. april 1948. Tri godine posle završetka Narodnooslobodilačke borbe završene su pripreme za početak nove radne bitke u borbi za sreću i blagostanje naroda. Toga dana, radni ljudi i omladina svih naroda Jugoslavije pregli su da podignu Novi Beograd, da prošire voljeni glavni grad države ravnopravnih naroda s ove strane Save, da učine većim i lepšim grad iz koga je KPJ na čelu sa drugom Titom povela ustanak, da novom gradnjom stvore još jedan neprolazni znamen pobednosne oslobodilačke borbe naših naroda koje vodi u socijalizam maršal Tito, u državi koju su gradili sami narodi. Zapis književnika i revolucionara Čedomira Minderovića na spomen-ploči postavljenoj 11. aprila 1948."

Neko ko je u ovom tekstu otkrio samo patetiku, izrazio je protest polivši beli kamen crnom bojom. Drug Živorad Mihajlović Draško je, kao prvi komandant glavnog štaba Omladinskih radnih brigada na izgradnji Novog Beograda, pre neki dan kraj tog spomenika - zasadio mladicu breze.


Svi predsednici

Novi Beograd, nekada III rejon, proglašen je za opštinu 1952. godine. Od tada je promenio deset predsednika Skupštine.

Prvi je bio Mile Vukmirović. Zatim Ilija Radenko, Ljubinko Pantelić Čiča, Jova Marić, Pero Kovačević, dr Novica Blagojević, Milan Komnenić, Andrija Tejić, Toma Marković i Čedomir Ždrnja, koji je još na čelu Skupštine opštine.

Reč je o ljudima koji su iskreno voleli Novi Beograd i predano radili za dobrobit njegovih žitelja. Možda o tome svedoči i podatak da je dr Novica Blagojević, šesti predsednik, preminuo 11. aprila 1979. godine ujutru, upravo pred svečanu sednicu Skupštine opštine Novi Beograd.