Latinica

Први биоскоп код "Златног Крста"

На Теразијама, у згради која данас више не постоји, а у чијим је просторијама био смештен стари ресторан "Душанов град", постојала је некада кафана код "Златног крста", у којој је први пут у Београду приказана прва биоскопска представа. Крајем прошлога века, 1895. године, Французи браћа Лимијер, Луј и Огист, родом из Лиона, пронашли су модел за приказивање филма и патентирали "апарат који служи за добијање и гледање представа". Њихов заступник Проние, пролазећи на путу из Беча за Цариград, задржао се у Београду и приказао "живе слике" у престоници, непуних шест месеци после прве јавне биоскопске представе у свету.

Приказивање је најпре извршено у једној приватној кући у Београду. Када се светлост угасила, на разапетом платну појавила се прво млечна електрична светлост, па потом неки натпис на немачком језику. Одмах затим приказана је панорама једне вароши са мостом, а преко њега лепо се видело како воз јури пуном паром. Код присутних настало је право одушевљење. После тога ређале су се разноврсне слике: шеталишта у Ници, сцене пред кафаном, играње деце и још неколико таквих снимака, и филм је завршен.

После прве приватне представе филм је приказан за јавност у сали код "Златног крста" на дан 25. маја 1896. године. О првој представи писале су "Мале новине" први дневни лист у Србији који је уређивао низ година Пера Тодоровић, (1852—1907) публицист. У броју 145 од 26. маја 1896. године забележено је: "Кинематограф. Од данас ће у гостионици код "Златног крста" на Теразијама г.г. Огист и Луј Лимијер из Лиона (француске), приказивати највећи и скоро невероватни успех у фотографији. То је тако звано "оживљено" фотографисање помоћу кинематографа. Ту ће се моћи видети снимци створова и предмета у најразличитијим кретањима видеће се покрет како дете игра; покрети које чини железнички воз кад иде, и то је све тако живо представљено, да се чини као да гледате стварност а не фотографије. Београђани не треба да пропусте ову прилику да виде овај доиста највећи успех, а улазна је цена од особе 1 динар. Почетак је сваког дана у 4 сах. по подне и траје до 9 сах. у вече, а недељом и празником има приказивања и пре подне."

После неколико дана, у броју од 3. јуна 1896. године, "Мале новине" су забележиле: "Кинематограф. Има већ неколико дана како се код "Златног крста" приказује дејство и продукције тако званог кинематографа — апарата, који је за кретање исто што и фонограф за тонове. Видеће слике, не, видите живот, кретање, тако да се дивите што још не чујете шуштање ветра, хуку морских та-ласа, зврктање кола, писак локомотиве и тутњаву воза, говор, плач и смејање. Заиста ко ово "чудо од науке" видео није, не треба да пропусти ову згодну прилику тим пре што г. г. Лимијер и Огист, који помоћу кинематографа изводе све те продукције природног кретања и живота, не намеравају дуго бавити се у Београду. Видети се може од 9 до 12 ч. пре подне и од 3 до 9 ч. после подне."

Као што смо у почетку рекли, браћа Лимијер нису никад били у Београду, већ се њихов заступник Промио путујући за Цариград задржао у нашој престоници. После полумесечног бављења Промио је отпутовао и Београд није имао биоскопских представа све до 1900. године. Тада су се појавили путујући бисокопи — "живе слике" под шаторима. Представе су обично даване на пољанама код Зеленог венца, Малог Калемегдана, Ташмајдана и Тркалишта, где су путујуће трупе Хенриа, Суботичанина, Лифке и других светских луталица забављале ондашње Београђане.

Тек од 1906. године отворени су стални биоскопи. Један од. првих уређенијих биоскопа био је код "Хајдук-Вељка" (на месту данашње велике палате у почетку Кнез-Михаилове улице, затим код "Старог Петрограда", познатијег под именом "Штибнер", код "Црне мачке" (данас празан простор на углу Немањине и Гарашанинове улице), код "Такова" (данас палата Југословенске књиге на Теразијама), где се филм гледао бесплатно уз чашу пива. Елитни "Модерни биоскоп" Браће Савића (данас палата Југословенске банке у Коларчевој улици) и 1911. године "Колосеум", данашњи биоскоп "Звезда".

Први биоскопи били су провизорно уређени. Уместо седишта су клупе; пројекциони апарат био је постављен насред сале, између седишта, а платно је било постављено између два стуба. Иза платна налазио се клавир, јер је клавириста пратио филмску радњу. Програми у бисокопима садржавали су тада пет до десет тачака. У почетку су журнали испуњавали скоро цео програм, али доцније су се приказивале и једночине шале. Са отварањем нових биоскопа набављени су и дужи филмови који су приказивани у неколико чинова. Филмови су већином набављани из Аустрије и Немачке, а журнали су били Патеови.