Ћирилица

Sa Limana

Savska Jalija, Pribrežje ili Savski sokak je današnja Karađorđeva ulica. Za moga detinjstva, u tom kraju — priča Sreta L. Popović (1820—1890) pa čak do Sava-kapije, koja je bilo do samog kraja od đumruka, bile su sve same magaze od ćepenaka. Gde je sada đumruk, bila je nekad dvokatna drvenara kuća, a gde su sada do đumruka kneževi dućani, tu je bio sve jedan han (Nonin), gde su karavani odsedali često s kamilama koji su donosili denkove sa pamukom i safijanom. U magazama držana je vlaška so u krupicama..." Uz samu obalu bilo je pristanište — Liman, močvarni zaliv u koji su se zaklanjale lađe od vetra i tu se istovarivale i tovarile. S proleća, kako bi se otvorila plovidba po Savi, bio je taj Liman pun bosanskih lađa. Lađama su donošene presne jabuke, kruške, suve šljive, pekmez, med i brezove metle. Na Limanu su imali i Srbi i Turci svoga činovnika za pregled teskera. Oko tih teskera i nadležnosti srpske i turske vlasti često je dolazilo do svađa i prepirki. Tako se 25. juna 1860. godine dogodio i krvav sukob između Srba i Turaka da je kapetan Nikola Bučović morao oružano da interveniše. Tada je Liman ušao u diplomatoku prepisku garantnih sila. U prepisci stoji: „... i 25. juna (u 10 časova uveče) pojavi se boj u kafani jednoj na Savi, a iz kafane pređe va ulicu. Sukobu je stajaća vojska učinila kraj. Bilo je i teško ranjenih i s jedne i s druge strane, ali se mislilo da nije niko glavom platio, dokle sutra dan tri turske lešine ne nađoše u Savi..." Posle tog sukoba turska vlast povučena je sa Limana.

Po pristaništu nazvana je i kafana „Liman", svojina kapetana Miše Anastasijevića koja se nalazila ispod prvog otvora Zemunskog mosta. To je kafana na sprat koja je imala sobe za prenoćište i najprostraniji čardak prema vodi. U kafani, svuda duž zidova, pružali su se meki i udobni minderluci, po kojima su skrštenih nogu po istočnjački sedeli bosanski begovi, spahije i trgovci. Na sredini beše poveliki mangal, uvek pun žara za kuvanje kave i podgrevanje jela. Bilo je jestiva na izbor: ovčetine sa pilavom u loju, pileće janije, jagnjeće kapame, škembića sa crevcima, slatkiša svih vrsti, počev od baklava, tatlija, sudžuka, alvi pa do bureka i sušenih takuša. A kad padne noć, nastaje veselje, orijentalsko orgijanje, šenlučenje sve do prvih petlova, uz šarkiju praćenu zvonkim dairama, uz pesmu sevdalijsku „Što no mi se Travnik zamaglio" i uz igru lepih Čerkeskinja koje su pevale „Il me ljubi ili krši il ostavi".

Oko Limana naselili su se Bošnjaci, bogati trgovci. Podigli kuće i magaze i prigrabili svu trgovinu u svoje ruke. Tu je podignut Kovačevića han, docnije Paranosa, koji se nalazio ispred „Bristola" U njemu je odsedao Vasa Pelagić kad je boravio u Beogradu. Odmah kraj Limana Miloš Dimitrijević, frizer, otvorio je 1874. godine toplo i hladno kupatilo. Ispod vrletnog brega, gde su šezdesetih godina podignute Velike stepenice, bio je red kuća i magaza sa ćepencima trgovaca i zanatlija Srba i muslimana gde se prodavao katran, suvo voće, so, drvo, kože, sirove i suhe, suva hrana... U jednom od tih dućančića kod poznatog junaka sa Mišara Batal-Mite, skupljali su se ugledni Srbi sa Cincarima i Grcima, mezetili kisele paprike i pili anasonliju i gorku pelenjaču i razgovarali o trgovačkim poslovima i političkim prilikama.

Posle dve godine od krvavog događaja na Limanu, u leto 1862. godine bombardovana je varoš i Beograd je bio četiri meseca u opsadnom stanju. U savskom sokaku kraj Liman-džamije, visoke građevine od kamena sa kapijom od kovana gvožđa, vodile su se borbe između Srba i erlija. Za spomen palim srpskim žrtvama u Savamali podigao je Ćira Hristić, lončarski trgovac, Spomenik pobede u obliku velikog krsta od crvenog mramora. Spomenik je prvobitno bio na Maloj pijaci i prilikom regulacije toga kraja prenet u park između hotela „Bristol" i Železničke stanice. To je jedan od prvih spomenika Neznanom junaku, otkriven u jesen 1862. godine u Beogradu.